prof.stefanovic@mts.rs, mob: +381 65 8800 441
Reumatologija

Šećerna bolest I reumatizam

Šećerna bolest I reumatizam

Koje su komplikacije šećerne bolesti?

Sa okrićem insulina godine 1921. značajno se produžio životni vek obolelih od šećerne bolesti. Dobro je poznato da su tzv. akutne komplikacije ili neposredni problemi vezani za šećernu bolest posledica hipo ili hiperglikemije. One mogu nastati u periodu od nekoliko minuta, do nekoliko dana i ako se na vreme prepoznaju, mogu se uspešno otkloniti. Infekcija, takođe, predstavlja stalnu opasnost za ove bolesnike, zato što su u pitanju bakterije često otporne na različite antibiotike. Međutim, ono što je neposredna posledica produženja životnog veka obolelih je postepeno oštećenje različitih organa u telu, među kojima su najčešće zahvaćeni oči, bubrezi i srce. Takođe, tokom vremena, može doći i do oštećenja nervnog sistema i malih krvnih sudova. Za ove komplikacije obično je potrebno da proteknu godine, pa čak i decenije, pa se zbog toga i nazivaju hronične komplikacije šećerne bolesti. Radi toga je neobično važno prepoznati okolnosti koje dovode do pojave ovih komplikacija i što pre preduzeti odgovarajuću terapiju. Oštećenje malih krvnih sudova leži u osnovi zahvatanja oka i bubrega. Oboljenje srca kao što je angina pektoris, infarkt mozga – šlog, kao i pojava grčeva u nogama pri hodu su posledica oštećenja velikih krvnih sudova. Ako se vremenom smanji osećaj za dodir, temperaturu i bol u bilo kom delu tela, pre svega u šakama i stopalima, znak je zahvatanja perifernih nerava.

Kako nastaju reumatske manifestacije u šećernoj bolesti?

Reumatske manifestacije u obolelih od šećerne bolesti su najčešće posledica hroničnih komplikacija, a pre svega oštećenja nervnog sistema i krvnih sudova. Iako su neka istraživanja pokazala da kolagen kože i tetiva mladih osoba sa šećernom bolesti odgovara po starosti osobama u petoj ili šestoj deceniji života, samo neke reumatske smetnje se mogu pripisati preteranoj fibrozi kolagena i njegovom ubrzanom starenju.

Koje su od ovih manifestacija najčešće?

Najčešće, i možda najneprijatnije reumatske manifestacije u bolesnika sa šećernom bolešću javljaju se na šakama i stopalima. Koža prstiju šaka, često je otvrdnuta – fibrozno izmenjena, a sami prsti su u tzv. kontrakturi, drugim rečima ne mogu potpuno da se isprave. Takođe, mogu se primetiti na dlanovima, često obostrano, fibrozne trake sa mestimičnim zadebljanjima. One se nazivaju Dipitrenove kontrakture. Naročito noću, mogu se javljati žigajući bolovi u predelu prva tri prsta šake, što je jedan od prvih znakova prisustva tzv. karpal-tunel sindroma – stanja u kome je medijalni nerv priklješten u kanalu na ulasku u šaku. U nekim okolnostima, mogu se istovremeno pojaviti bolovi u ramenu i šaci iste strane tela, što se naziva sindrom rame-šaka. Osnovni poremećaj, tada je u mekim tkivima, oko zgloba ramena, gde dolazi do zapaljenja tetivnih pripoja, a bolovi u šaci su refleksne prirode.

Šta je dijabetično stopalo?

Neosporna je činjenica da oboleli od šećerne bolesti imaju značajno veće probleme sa stopalima od zdravih. U medicinskoj literaturi, ali i u svakidašnjem životu odomaćio se termin dijabetično stopalo. To je skup različitih pojava i poremećaja koje se ispoljavaju na stopalu dijabetičara, a posledica su, pre svega, oštećenja perifernih nerava i krvnih sudova. S obzirom na smanjen osećaj bola u predelu stopala i poremećaj ishrane zbog oslabljene cirkulacije i najmanja trauma u tom predelu može biti od velikog značaja. Stoga je veoma važno da se pri obavljanju dnevne higijene obrati pažnja na stopala, odnosno na pojavu ragada u koži, žuljeva, zanoktica i gljivičnih promena. Ovo su najčešće i ulazna vrata za infekciju. U nekim ređim slučajevima, zglobovi stopala mogu biti oštećeni u značajnoj meri tako da dolazi do potpunog spuštanja svoda stopala i poremećaja njegove arhitekture. U tim okolnostima, pojava opisanih kožnih promena je još češća. Najteži oblik oštećenja stopala u obolelih od šećerne bolesti je tzv. Šarkoova artropatija, odnosno, destrukcija kostiju zglobova, kao posledica potpunog odsustva senzibiliteta. Pri tome može se razviti i masivna osteoliza, odnosno resorpcija kosti i nametnuti potrebu za amputacijom.

Kakav je odnos šećerne bolesti i osteoporoze?

Nema sumnje da je smanjenje koštane gustine prisutno u većem ili manjem stepenu u svim oblicima šećerne bolesti. Najgrublje rečeno šećerna bolest predstavlja rizik za pojavu osteoporoze. Imajući to na umu treba uputiti sve pacijente od šećerne bolesti na pregled kojom prilikom bi im bila izmerena koštana gustina osteodenzitometrijom.U odnosu na dobijen nalaz treba preduzti prevenciju ili terapiju osteoporoze.

Koje su još reumatske bolesti češće u obolelih od šećerne bolesti?

Još jednom reumatskom oboljenju pripisuje se povezanost sa šećernom bolešću, mada ono nema veći klinički značaj. Naziva se difuzna idiopatska skeletalna hiperostoza, odnosno okoštavanje vratnog i grudnog dela kičme. Osnovne tegobe pacijenta su ukočenost a posledica su okoštavanja ligamenata kičmenog stuba. Veoma je značajno razlikovati ovaj poremećaj od tzv. Becheterewljeve bolesti koja u osnovi ima zapaljenske procese ligamenata kičmenog stuba i javlja se u mladih muškaraca. Takodje postoje dokazi da je pojava gihta češća u obolelih od šećerne bolesti.

Šta ako je obolelog od reumatske bolesti istovremeno prisutna i šećerna bolest. Da li to ima značaja za terapiju?

Osim pomenutih reumatskih manifestacija, koje se mogu pojaviti u bolesnika sa šećernom bolešću, veoma je važno istaći mogućnost istovremenog prisustva tzv. zapaljenskih reumatskih oboljenja i šećerne bolesti. Među ova oboljenja spadaju reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus, Sjogrenov sindrom, progresivna sistemska skleroza i brojnih vaskulitisnih sindroma.. Njihovo lečenje u značajnoj meri može biti otežano prisustvom šećerne bolesti s obzirom da osnovni lekovi u njihovoj terapiji, glukokortikoidi, mogu u značajnoj meri poremetiti kontrolu glukoze u krvi. S tim u vezi i neki drugi lekovi, koji se upotrebljavaju u terapiji reumatskih bolesti, kao što su aspirin, probenecid, fenilbutazon itd. mogu uticati na kontrolu koncentracije glikoze u krvi oralnim hipoglikemicima.

Kakve su preporuke za terapiju reumatskih manifestacija šećerne bolesti?

Sa stanovišta lečenja potrebno je da pacijent sa šećernom bolesti obrati pažnju, odnosno registruje pojavu reumatske manifestacije i da je prijavi nadležnom specijalisti. U dogovoru sa reumatologom preduzeće se medikamentozno lečenje, primena lokalnih infiltracija anestetika i glukokoritkoida i fizikalna terapija.

Lečenje bola

Bolovi u celom telu – fibromialgija

Bolovi u celom telu – fibromialgija

Pacijenti sa fibromialgijom obično kažu: „Sve me boli.“  Naime, osnovna karakteristika fibromialgije su bolovi u mišićima i vezivnom tkivu, rasprostranjeni po celom telu. Bolovi su stalni, duboki, tupi ili pulsirajući, sa povremenim pojačanjima u toku dana, praćeni ukočenošću mišića. Izrazito se pojačavaju blagim pritiskom na mišiće i okolna tkiva. Pored bolova, javljaju se i drugi simptomi: sniženo raspoloženje, hronični umor, poremećaj sna, stomaćne tegobe, glavobolje… Stresne sitiuacije i vremenske promene pojačavaju fibromialgične bolove.

Iako je poznata od davanina, uzrok fibromialgije još nije otkriven. Znatno je češća kod žena, što ukazuje na mogućnost da hormonalni staus ima neku ulogu u njenom nastanku.

Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom i kliničkog pregleda, koji pre svega podrazumeva palpaciju određenih tačaka u telu (mišićima). Za dijagnozu nisu potrebna nikakva snimanja, a laboratorijske analize su u normalnim granicama.

U lečenju fibromijalgije se primenjuju:

  • Farmakološka terapija – antiepileptici, antidepresivi, nesteroidni antinflamatorni lekovi, opioidni analgetici.
  • Infiltracije (blokade) najbolnijih mišićnih tačka (trigera)
  • Fizikalna terapija
  • Vežbe istezanja
  • Psihoterapija

Fibromijalgija značajno smanjuje pokretljivost i negativno utiče na svakodnevne životne i radne aktivnosti. Fibromialgični bolovi se ne mogu poptuno eliminisati već samo kontrolisati. Pravovremena dijagnoza, edukacija pacijenta i porodice i primena različitih terapijskih procedura u zavisnosti od izraženosti simptoma, omogućavaju dobru kontrolu bolesti. Funkcionalna sposobnost i kvalitet života zavise, ne samo od izraženosti simptoma, već i individualnog stava pacijenta. Ima pacijenata koji tegobe doživljavaju kao katastrofu dovodeći se u stanje radne i životne afukcionalnosti, ali i onih koji ih poptuno ignorišu, ne javljaju se lekaru i uz, manje ili veće bolove, funkcionišu bez posebnih problema.

 

Lečenje bola

Bol u trtičnoj kosti (kokcigodinija)

Bol u trtičnoj kosti (kokcigodinija)

Bol u trtičnoj kosti nastaje kao posledica preloma (fraktura) ili iščašenja ove kosti (luksacija), ali postoje i tkz. idiopatski oblici kod kojih se ne može otkriti jasan uzrok bola. Tipična situacija za nastanak povrede trtične kosti je okliznuće na ledu i pad direktno na stražnjicu. Ali do povrede može doći i na druge načine, uključujući i naglo sedanje na tvrdu podlogu.

Tipična situacija u kojoj dolazi do preloma trtične kosti: pad na sedalni predeo.

Osnovni simptomi su bol u trtici (trtičnoj kosti) koji se širi u donji deo leđa, prepone i natkolenice. Bol se pojačava pri sedenju. Pošto se polomljena ili iščašena kost obično pomera prema napred i njen vrh dolazi u kontakt sa debelim crevom ili vaginom, bol se pojačava i pri velikoj nuždi i seksualnom odnosu.

U kliničkom nalazu je značajna palpacija (dodirivanje) trtične kosti,  pri čemu se provocira bol. Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu rendgenskog snimka ili magnetne rezonance, koja daje najbolji uvid u stanje trtične kosti.

U lečenju se koriste konzervativna terapija, injekciona terapija i hirurgija. Konzervativna terapija podrazumeva lekove protiv bolova uz zaštitne položaje (sedenje na jastuku sa otvorom u sredini, tako da pri sedenju nema oslanjanja na tričnu kost). Injekciona terapija podrazumeva subperiostnu infiltraciju kosti kombinacijom lokalnog anestetika i kortikosteroida.

Najbolje i trajne rezultate daje hirurško lečenje, koje podrazumeva odstranjenje polomljenog dela ili cele kosti. Radi se o rutinskoj operaciji koja daje odlične efekte u kupiranju ovog neprijatnog bolnog sindroma.

Zaštitni položaj za bol u trtičnoj kosti: jastuk sa otvorom na sredini

Lečenje bola

Bol u donjem delu leđa – fasetni sindrom

Bol u donjem delu leđa – fasetni sindrom

Bol u donjem delu leđa, pored ostalog, može biti i posledica oštećenja međupršljenskih zglobova (fasete). Ova vrsta bola u donjem delu leđa se označava kao fasetni sindrom (facet syndrome).

Koji su osnovni simptomi fasetnog sindroma?

Osnovni simptomi fasetnog sindroma su bol u donjem delu leđa koji se pojačava pri sedenju, dužem stajanju, povijanju tela unazad, bočnom savijanju i uvijanju tela oko svoje osovine. Bol je primarno lokalizovan u donjem delu leđa, premda može zračiti u kukove i natkolenice. Pritiskom u predelu iznad zahvaćenih zglobova, bol se dodatno pojačava. Pešačenje i ležanje na leđima sa savijenim kolenima dovode do smanjenja bola.

Kako se dijagnostikuje fasetni sindrom?

Kad se na osnovu žalbi pacijenta i kliničkog pregleda posumnja na fasetni sindrom, rade se rendgenografija, skener ili magnetna rezonanca lumbalnog dela kičmenog stuba, što omogućava definitivnu dijagnozu fasetnog sindroma.

Kako se leči bol u leđima uzrokovan fasetnim sindromom?

U lečenju fasetnog sindroma se primenjuju:

  • Odmor, lokalno hlađenje ili grejanje
  • Medikamentozna terapija (lekovi protiv bolova) – nesteroidni antiinflamatorni lekovi (diklofenak, ibuprofen i drugi), neopiodni analgetici (paracetamol, acetaminofen), a ponekad i opiodni analgetici (tramadol, morfin).
  • Fizikalna terapija
  • Infiltracija fasetnih zglobova (u fasetne zglobove se ubrizgava rastvor kortikosteroida i lokalnog anestetika).
  • Radiofrekventna ablacija medijalne grane spinalnog nerva – toplotom se destruiše nervna grana koja inerviše kapsulu fasetnog zgloba.

Kako nastaje fasetni sindrom?

Fasete su mali zglobovi koji međusobno povezuju kičmene pršljenove. Slabinski (lumbalni) deo kičmenog stuba nosi najveću težinu tela zbog čega je najviše izložen mikrotarumama i različitim oštećenjima, ukjučujući i oštećenje međupršljenskih (intervertebralnih) zglobova, odnosno faseta. Pomenute traume dovode do raslojavanja zglobne kapsule, što uzrokuje subluksaciju (manje iščašenje) fasetnih zglobova. Ovo izaziva zapeljenje zgloba (sinovitis), kao i otok i zapaljenje okolnih struktura i pojačanu kontrakciju okolnih mišića. Na kraju dolazi do fibroze i stvaranja osteofita (reaktivnih koštanih izraštaja na zglobovima). Sve ove promene su uzrok bola u donjem delu leđa.

Označeni su međupršljenski (fasetni) zglobovi

 

Reumatologija

Reumatična polimialgija

Reumatična polimialgija

Šta je reumatična polimialgija?

Reumatična polimialgija je autoimunsko, zapaljensko reumatično oboljenje u čijoj osnovi leži zapaljenje zglobnih ovojnica i krvnih sudova koji potiču iz aorte. najčešće su zahvaćeni ramena i kukovi kao i pojedini veliki krvni sudovi koji potiču iz aorte. Medju zapaljenskim reumatičnim oboljenjima je drugo po učestalosti javljanja. U osoba straije živeotne dobi je najčešće zapaljensko reumatično oboljenje.

Reumatologija

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis

Šta je reumatoidni artritis?

Reumatoidni artritis je hronično zapaljensko reumatsko oboljenje koje pre svega zahvata zglobove ali ne retko i unutrašnje organe, nervni sistem i kožu. Spada u grupu  tzv. sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Zapaljenje počinje u  sinovijalnoj membrani –  opni koja oblaže unutrašnjost zgloba i koja obezebeđuje stvaranje zglobne tečnosti i ishranu zglobne hrskavice. Kao posledica dolazi do stvaranja panusa – umnoženog tkiva zapaljene sinovijske membrane koje ima zloćudne osobine. Naime panus tokom bolesti „razjeda“ zglobnu hrskavicu, zglobne okrajke kostiju,  ali i sve ostale strukture zgloba. Najznačajniji simptomi i znaci bolesti su bol, dugotrajna jutarnja ukočenost i deformacije zglobova.

Reumatologija

OSTEOPOROZA – TIHI KRADLJIVAC KOSTIJU

OSTEOPOROZA – TIHI KRADLJIVAC KOSTIJU

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je najčešća metabolička bolest kostiju koju odlikuje smanjena čvrstina kostiju (masa i kvalitet) što ih čini podložnim prelomima. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije ako je mineralna koštana gustina merena na aparatu koji se naziva osteodenzitometar manja za 2.5 ili više standardnih devijacija u odnosu na prosečnu mineralnu koštanu gustinu mladih osoba radi se o osteoporozi.

Reumatologija

Sjögrenov sindrom – bolest sa sto lica

Sjögrenov sindrom – bolest sa sto lica

Šta je to Sjogrenov sindrom?

Sindrom u medicini označava skup više različitih simptoma i znakova bolesti. Švedski oftalmolog Henrik Sjogren je 1933 godine prvi opisao istovremeno prisustvo suvoće očiju i usta u bolesnika sa hroničnim zapaljenjem zglobova – reumatoidnim artritisom. Danas je poznato da se nedostatak lučenja suza i pljuvačke može pojaviti i u osobe bez ikakvog drugog oboljenja i mi tu pojavu ako su zadovoljeni i neki drugi kriterijumi nazivamo primarni Sjogrenov sindrom i smatramo je bolest za sebe u grupi sistemskih bolesti vezivnog tkiva.

Reumatologija

Lupus – bolest za sva vremena

Lupus – bolest za sva vremena

Reč lupus kada se njome označava reumatska bolest izaziva medju ljudima nelagodnost i strah. O kakvom se oboljenju radi i da li je opravdan strah od njega?

Lupus na latinskom jeziku znači vuk. Na ovaj način su doktori u prošlosti označavali prisustvo crvenkastih promena na koži najčešće lica ali i drugde po telu,  koje su u najtežim slučajevima ostavljale veoma ružne ožiljke (izgled ugriza vuka). Još u  prošlom veku, stečena iskustva su pokazala da ovo oboljenje ne zahvata samo kožu već i unutrašnje organe. Da oboljenje nije tako retko najviše dokaza je pružila upotreba karakterističnog testa – nalaz tzv. Lupus ćelija u krvi, koga su grupa lekara uveli krajem pedesetih godina u Mayo klinici u Americi. To je omogućilo da se bolest prepoznaje i u osoba bez jasnih simptoma i znakova.

Google