prof.stefanovic@mts.rs, mob: +381 65 8800 441
Lečenje bola

Bole vas leđa? Obavezno pročitajte

Bole vas leđa? Obavezno pročitajte

Da li bol u leđima obavezno zahteva mirovanje? Šta ako vas budi tokom noći? Da li pomažu masaže i kreme? Koji lekovi pomažu? Kako da prepoznate trenutak kada se zbog bola u leđima morate javiti lekaru?

Gotovo da nema odrasle osobe koja nije imala makar jednu epizodu bola u leđima. On može biti uzrokovan degeneracijom diskusadiskus hernijomspinalnom stenozom, istegnućem mišića (miofascijalni sindrom) i mnogim drugim oboljenjima i povredama.

Međutim, u čak oko 85% slučajeva, ne može se odrediti jasan uzrok ovog bola, čak ni primenom sofisticiranih dijagnostičkih procedura, kao što su skener ili magnetna rezonanca.

U većini slučajeva, bol prolazi spontano, bez bilo kakve terapije. Ređe, bol prelazi u hronični, kada zahteva dodatne preglede i stručnu pomoć. Naime, pacijenti sa hroničnim bolom u leđima suočavaju se sa znatno sniženim kvalitetom života.

Hronični bol u leđima

Pacijenti sa hroničnim bolom u leđima suočavaju se sa znatno sniženim kvalitetom života

Bol u leđima ne zahteva mirovanje!

Jedna od češćih zabluda u vezi sa bolom u leđima jeste da vas obavezuje na mirovanje. Većina lekara slaže se, naime, da mirovanje duže od 48 časa nema smisla, te da čak može biti i kontraproduktivno. Neaktivnost može uzrokovati depresiju, povećati mogućnost zgrušavanja krvi u venama noguoslabiti mišiće

Zbog toga se posle pojave bola u leđima treba aktivirati što je pre moguće. Pacijenti često izbegavaju kretanje i bilo kakvu aktivnost, plašeći se dodatnih komplikacija. Ovaj strah je apsolutno neosnovan – uobičajena fizička aktivnost jedino može uzrokovati jači ili slabiji bol, ali ne i dodatne povrede (komplikacije).

Naravno, bol ne treba trpeti i namerno ga izazivati, pa svojim pacijentima tako predlažem da se ponašaju onako kako im najviše odgovora, bez bilo kakvih univerzalnih pravila koja bi mogla uticati na kontrolu bola. Treba se, jednostavno, oslanjati na pokrete i aktivnosti koje same po sebi ne izazivaju bol.

Šta kada vas bol u leđima budi tokom noći?

Jedan od većih problema povezanim sa bolom u leđima jeste i buđenje u toku noći, što onemogućva adekvatan odmor i doprinosi hroničnoj iscrpljenosti. Savet koji često doprinosi izvesnom olakšanju jeste spavanje na bokusa jastukom između kolena, ili spavanje na leđima sa jastukom ispod kolena.

Hlađenje, grejanje, masaža, kreme…

Primena odgovarajućih lokalnih mera takođe može biti od izvesne pomoći. Preporučuju se hlađenje, grejanje, masaža, utrljavanje antireumaskih krema u bolnu regiju…

Ruku na srce, nema konkretnih medicinskih dokaza da li i na koji način ove mere deluju, ali se radi o jednostavnim, neškodljivim postupcima, kojima svakako treba dati šansu. U svakodnevnoj praksi, zapravo, srećem pacijente kojima lokalna terapija pomaže i zato je preporučujem, makar i zbog placebo efekta.

Masaže pri ublažavanju tegoba

Premda ne postoje konkretni medicinski dokazi za to, brojni pacijenti prijavljuju da masaže i druge lokalne mere pomažu u ublažavanju tegoba

Lekovi i vežbe

U slučajevima intenzivnog bola, preporučuju se odgovarajući lekovi, pre svega nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). S ovim lekovima ne treba preterivati, zbog mogućih štetnih efekata, pre svega na želudac. Obično se u prva tri do četiri dana uzimaju redovno, a kasnije povremeno, odnosno po potrebi, samo u fazama jačeg bola.

Različite vežbe (jačanje mišića leđa) dolaze u obzir samo kod hroničnih stanja, dok kod akutnog bola njihova primena nema posebnog opravdanja.

Kako sprečiti bol u leđima?

Dugo se mislilo da odgovarajući životni stil, uključujući intenzivno bavljenje sportom, predstavljaju dobru prevenciju bola u leđima. Međutim, nema dokaza da je ova tvrdnja univerzalno tačna. Nema sumnje da je sedeći stil života praćen slabljenjem leđnih mišića, ali je jasno i da intenzivnija fizička aktivnost (težak fizički rad, profesionalni sport) mogu dovesti do bola.

Kičmeni stub (i donji deo leđa) trpi najveće opterećenje u sagnutom položaju i pri sedenju. Zbog toga, u cilju prevencije bola u leđima, treba izbegavati rad u sagnutom položaju (usisavanje, primera radi), dizanje većeg tereta u sagnutom položaju i duže sedenje, posebno u nekomfornim uslovima.

Što se tiče fizičke aktivnosti, pravilno vežbanje i rekreativno bavljenje sportom apsolutno ne mogu naštetiti leđima, naprotiv, mogu biti i te kako dobra prevencija.

Kada se treba obratiti lekaru?

Kao što sam već rekao, u oko 90% slučajeva bol u leđima prolazi, čak i bez terapije, u periodu od jednog do dva meseca. Tako se može zaključiti da se u većini slučajeva nije neophodno javljati lekaru.

Međutim, ukoliko bol ne prolazi ili bar ne pokazuje jasnu tendenciju popuštanja u nevedenom vremenskom periodu, potrebno je obratiti se lekaru u cilju dodatnih pregleda i lečenja.

Javljanje lekaru naročito se preporučuje u sledećim situacijama:

Bol u leđima praćen izraženim bolom u nozi/nogama
Kad bol iz leđa „zrači” (prenosi se) u nogu/noge, to je znak uklještenja kičmenih nervnih korenova (diskus hernija), što zahteva odgovarajuću dijagnostiku i lečenje.

Bol u leđima praćen slabošću mišića noge (slabost stopala, klecanje kolena)
Ovo je znak izraženijeg uklještenja nervnih korenova, što često zahteva i operativno lečenje.

Bol u leđima praćen poremećajem funkcije mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca
Ovi simptomi ukazuju na tzv. sindrom kaude ekvine, koji je posledica uklještenja snopa kičmenih nervnih korenova (velika diskus hernija, tumori) i zahteva hitno operativno lečenje.

Bol u leđima nakon padova, udaraca i drugih težih povreda leđa
Bol u leđima kao posledica težih povreda uvek zahteva dopunske preglede zbog mogućnosti preloma kičmenih pršljenova, sa mogućim posledicama.

Bol u leđima nakon umerenih trauma (povreda) leđa kod osoba starijih od 50 godina
Kod starijih osoba, umerene, pa čak i naizgled beznačajne povrede, mogu dovesti do preloma pršljenova i drugih oštećenja kičmenog stuba.

Bol u leđima kod osoba starijih od 70 godina
Duboka sarost podrazumeva povećanu verovatnoću za prisustvo različitih oboljenja kao mogućih uzroka bola u leđima.

Bol u leđima kod osoba koje upotrebljavaju kortikosteroide
Dugotrajna kortikosteroidna terapija dovodi do smanjenja koštane gustine, tako da kosti postaju sklonije prelomima, koji mogu nastati i usled relativno malih povreda.

Bol u leđima kod osoba obolelih od osteoporoze
Oboleli od osteoporoze (smanjena koštana gustina) značajno su skloniji prelomima.

Bol u leđima kod osoba koje boluju od malignih bolesti
Bol u leđima kod ovih pacijenata može biti uzrokovan metastaskim promenama na kičmenom stubu.

Bol u leđima kod osoba koje su skoro imale infektivnu bolesti
Bol  uleđima može biti uzrokovani infekcijama kičmenog stuba (spondilidiscitis)

Bol u leđima praćen povišenom temperaturom
Temperatura može biti indirektni znak infekcije ili nekog drugog patološkog procesa, kao mogućg uzroka bola.

Bol u leđima koji se pojačava tokom ležanja
Noćni bol ili bol koji se pojačava pri ležanju, može ukazivati na infekcije i tumore.

Bol u leđima praćen naglim gubitkom telesne težine
Može da ukazuje na prisiutvo malignog oboljenja kao uzroka bola u leđima.

Autor:
Prof. dr sc. med Branislav Antić
neurohirurg-specijalista za bol

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *