Migrena kod dece je češća nego što se obično misli. Prisutna je kod 5-10 odsto dece školskog uzrasta, a kod roditelja neretko izaziva ogroman strah, često i nepotrebnu paniku. Roditelji moraju da nauče kako da pomognu deci sa migrenom.
Deca, međutim, ne umeju da na adekvatan način objasne svoje zdravstvene tegobe, što otežava prepoznavanje migrene. Stoga roditelji dece koja pate od migrenoznih napada moraju biti dodatno edukovani, a ključno je i izbegavanje nepotrebnog straha i panike!
Problem je, naime, što napad migrene kod dece, posebno predškolskog uzrasta, često izgleda veoma dramatično: deca plaču, žale se na veoma jaku glavobolju, bleda su, imaju mučninu, povraćaju, žale se na jake bolove u trbuhu, imaju vrtoglavicu… Sve ovo, prirodno, kod roditelja izaziva ogroman strah, a ponekad i paniku. Panika dodano pogoršava stanje (roditelji pomišljaju na mnogo ozbiljnija oboljenja), te sputava roditelje da pomognu detetu.
Kako prepoznati migrenu kod dece ?
Za početak, slušajte svoje dete, jer ga vi najbolje poznajete. Na osnovu svojih iskustava u radu sa obolelom decom, mogu da kažem ona svoje migrenozne tegobe često opisuju na naizgled neobičan način, banalno, a u stvari najbolje što umeju. Često su to rečenice tipa: „Nešto mi lupa u glavi; kuca mi srce u glavi; bubnji mi glava, lupka mi u glavi“, a tu je nagon za povraćanjem. Ponekad migrenoznoj glavobolji prethode simptomi kao što su smetnje sa vidom ili „trnjenje“ (utrnulost) u rukama i nogama, koji se označavaju kao aura – predznak migrene.
Migrenu kod dece najčešće čini jaka, pulzirajuća glavobolja oko očiju, u čelu ili slepoočnicama, praćena mučninom i povraćanjem. U vreme migrenoznog napada, deci smetaju jaka svetlost i buka (fotofobija i fonofobija), a prija im boravak u zamračenoj i tihoj prostoriji. Deca su tokom napada migrene bleda, izmučena i, prosto rečeno, deluju bolesno. Napad migrene kod dece traje od 1 do 48 sati.
Uz to, pojedini oblici migrene sa aurom (predznakom) su češći kod dece, nego kod odraslih, pa na njih treba obratiti posebnu pažnju. To su: aura bez glavobolje (pojavljuju se samo pomenuti predznaci), hemiplegična migrena (aura se ispoljava prolazanom oduzetošću jedne strane tela) i bazilarna migrena. Ova poslednja je zastupljenija kod devojčica, a praćena je aurom koju čine vrtoglavica, zujanje uhu, duple slike (dupli vid), slabost sluha, nesigurnost pri hodu, gubitak svesti…
Važno je znati i da nema specifičnih testova za prepoznavanje migrene. Lekar dijagnozu postavlja na osnovu detaljnog razgovora sa decom i roditeljima.
Specifični oblici migrene
Neki retki oblici migrene bez glavobolje javljaju se isključivo u ranom dečjem dobu. Ciklično povraćanje se ispoljava u vidu napada izražene mučnine i povraćanja, koji traju od jednog sata do pet dana. Između napada nema nikakvih tegoba. Abdominalna migrena podrazumeva napade bolova u trbuhu, trajanja 1 do 72 sata, praćene mučninom, povraćanjem i bledilom. Paroksizmalni vertigo čine napadi vrtoglavice trajanja od nekoliko minuta do nekoliko sati, koji nastaju naglo, iz „punog zdravlja“, bez prethodnog upozorenja. Između napada nema tegoba, a rezultati svih pregleda su normalni.
Navedeni oblici migrene zahtevaju detaljno ispitivanje od strane lekara odgovarajućih specijalnosti, a u cilju isključenja eventualnih ozbiljnijih oboljenja kao mogućih uzroka navedenih simptoma.
Kako, kada i zašto nastaje migrena?
Prosečna dob u kojoj nastaje dečja migrena je šest godina. Ratko se javlja u dobi ispod dve godine. Do puberteta, podjednako obolevaju i devojčice i dečaci, a kasnije je češća kod devojčica. Nakon adolescencije, migrena u većem broju slučajeva prestaje ili se proređuje. Ipak, oko 50 odsto ove dece i kasnije u životu imaju migrenu.
Uzrok migrene uopšte, pa tako i migrene kod dece, nije potpuno poznat. Kod dece koja boluju od migrene, napad migrenozne glavobolje se može izazvati delovanjem pojedinih faktora, takozvanih migrenoznih okidača. Najčešći migrenozni okidači su pojedine vrste hrane: čokolada, sir, lešnici, školjke, kineska (specifično začinjena) hrana, šećer, kofein… Migrenozni napad se može izazvati i preteranim fizičkim naprezenjem, preskakanjem obroka, nedovoljnim ili pretaranim spavanjem, pojedinim mirisima (parfemi), naglim vremenskim promenema…
Postoji i odgovarajuća nasledna sklonost za migrenu. Zapravo, u 70% slučajeva postoji više obolelih u jednoj porodici.
Kako pomoći detetu sa migrenom?
Roditelji, primenom odgovarajućih mera, mogu značajno pomoći deci sa migrenom. U cilju proređivanja napada i olakšanja tegoba, potrebno je da deca:
- redovno jedu, bez preskakanja obroka
- redovno spavaju (imaju odgovarajući ritam u trajanju noćnog i, eventualno, dnevnog sna)
- upražnjavaju redovne fizičke aktivnosti (igra, sportske aktivnosti), najbolje na otvorenom
- uz pomoć roditelja otkriju i izbegavaju hranu koja može izazvati napad migrene
- uz pomoć roditelja otkriju i izbegavaju situacije koje izazivaju migrenozni napad, kao što su prekomerno fizičko naprezanje, stresne situacije i slično.
Ako se i pored navedenih preventivnih mera javi napad migrenozne glavobolje, detetu treba dati, uz prethodni dogovor sa lekarom, lek za prekid glavobolje. Ukoliko su napadi česti, potrebno je obratiti se specijalisti koji se posebno bavi ovom problematikom, a u cilju određivanja redovne, preventivne terapije za kontrolu migrenoznih napada.
Edukacija roditelja
Edukacija roditelja čija deca imaju migrenu je veoma važna! Najpre, lekar mora uveriti roditelje da je migrena, bez obzira na svu eventualnu dramatičnost ispoljavanja, u svojoj suštini dobroćudna, kao i da napad, pre ili kasnije, prolazi čak i bez bilo kakve terapije. Roditelji moraju da znaju da dete nema tumor na mozgu, niti bilo koje drugo ozbiljno oboljenje, te da bez strahova tog tipa pristupe daljoj edukaciji!
Uz to, roditelji moraju da se upoznaju sa osnovnim karakteristikama migrene, da nauče da je prepoznaju i preduprede, odnosno da savladaju sve načine da „preseku“ napad migrene, kao i da prepoznaju situacije u kojima treba da potraže pomoć lekara. U svim ovim stvarima, najviše će im pomoći prve posete lekaru.
Autor:
Prof. dr sc. med Branislav Antić
neurohirurg-specijalista za bol