Iako nam moderan način života nameće svakodnevni rad na računaru, mi nismo stvoreni za to. Dugotrajno sedenje ispred ekrana može izazvati odgovarajuća, relativno ozbiljna oboljenja, praćena veoma jakim bolom i narušavanjem kvaliteta svakodnevnog života.
Ovakva oboljenja nastaju kao posledica ponavljanih pokreta ili prinudnog (neprirodnog) položaja tela. Jednostavno, priroda za nas nije predvidela ovakve aktivnosti, što sa sobom vuče određene posledice. Najčešće su to bolovi u šaci (naročito kažiprstu i korenu šake), te bolovi u leđima i vratu.
Zašto nastaju bolovi kod ponavljanih pokreta?
Svi pokreti u telu praćeni su trenjem, usled čega dolazi do mikroskopskog oštećenja tkiva. U normalnim okolnostima, nakon završenog pokreta, organizam veoma brzo regeneriše nastalo oštećenje. Međutim, u situacijama kada se odgovarajući (isti) pokreti stalno ponavlajaju u dužem periodu, organizam nema vremena za oporavak. Dolazi do gomilanja mikroskopskih oštećenja, što na kraju dovodi do lokalnog zapaljenja i bola. Ovakvim oboljenjima se pridaje dosta pažnje u razvijenim zemljama, pa ćete na svakoj tastaturi i mišu poznatijeg proizvođača naći adekvatno upozorenje. Inače, na zapadu se oboljenja ovog tipa najčešće opisuju skraćenicom RSI (Repetitive strain injury) ili RMI (Repetitive motion injury).
Najčešće oboljenje ponavljanih pokreta je tendinitis, tj. zapaljenje tetiva. Tetiva je čvrsto vezivno tkivo u obliku vrpce, preko kojeg se mišić pripaja za kost. Kod ponavljanih pokreta, zapaljenje tetiva najčešće nastaje na mestu samog pripoja za kost. Pošto se tetiva nalazi u svom omotaču (sinovija), kod ponavljanih pokreta može doći i do njegovog zapaljenja. Tada se govori o tenosinovitisu. U odnosu na mehanizam nastanka, simptomatologiju i načine lečenja, nema bitne razlike između tendinitisa i tenosinovitisa.
Prsti i šake su najizloženiji RSI povredama
Prilikom rada na računaru, najčešće nastaju promene na tetivama prstiju i šake. Tipičan primer je zapaljenje tetive kažiprsta, koje nastaje usled dugotrajne upotrebe miša. Oboljenje će se češće pojaviti ako se koristi miš neadekvatnog oblika za korisnika, koji njegove prste stavlja u neprirodan položaj, čime se stvara dodatno opterećenje tetiva.
Simptomi i uzroci tendinitisa
Vodeći simptom tendinitisa je bol koji se javlja na zahvaćenom mestu i pojačava se pri pokretima koji angažuju zapaljenu tetivu. Koža iznad tetive može biti crvena i topla. Bol je ponekad prisutan i noću ili kada se ruka “odmara”. U težim slučajevima, pokreti u kojima učestvuje zapaljena tetiva mogu biti bolni do mere da onemogućavaju neke jednostavne svakodnevene radnje, kao što su pisanje, pranje zuba i slično.
U smislu rada na računaru, osnovni rizici za nastanak tendinitisa su:
- loš položaj tela i/ili ruku pri radu na računaru
- loša “tehnika” kucanja ili držanja miša
- posao pretežno vezan za rad na računaru
- preduga upotreba računara (više od četiri sata dnevno)
- izbegavanje pauza tokom rada na računaru
- izbegavanje vežbi (razgibavanje, fizička aktivnost)
- dugi nokti (uzrokuju nepravilan položaj prstiju)
- sedeći stil života uopšte
- nedovoljno spavanje
- druga oboljenja (dijabetes, reumatična oboljenja)
Zašto nastaju bolovi kod prinudnog položaja tela?
Opterećenje donjeg dela leđa, slabinskog dela kičmenog stuba, nije jednako u svim položajima. Opterećenost je najmanja u ležećem položaju, nešto veća u stojećem, još veća u sedećem, a najveća u pognutom položaju tela. Rad na računaru je povezan sa dugim sedenjem, što samo po sebi znatno opterećuje ovaj segment kičme. Problem je još veći ukoliko je sedenje nepravilno, bez pravog oslonca za leđa, u povijenom ili iskrivljenom položaju, što najčešće i jeste slučaj kod velikog broja ljudi.
Nepravilan položaj leđa tokom sedenja dovodi do neravnomernog opterećenja leđnih mišića, odnosno prekomernog opterećenja pojedinih mišića, usled čega dolazi do njihovog zamora. U lakšim slučajevima, to se manifestuje umerenim, prolaznim bolom u leđima. U težim slučajevima, razvija se miofascijalni sindrom. Osnove karakteristike miofacijalnog sindroma su bol, lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića, kao i smanjena snaga mišića, bez atrofičnih promena.
Pri radu na računaru veoma je važan i položaj glave. Glava treba da je u uspravnom položaju, oslonjena na kičmeni stub kao “osovinu”. Svaka povijenst (iskrivljenost) glave pri radu opteterećuje vratne mišiće, izazivajući bol u lakšim, te miofascijalni sindrom u težim slučajevima.
Kako sprečiti bolove usled rada na računaru?
Za sprečavanje nastanka ovakvih bolova, od presudnog značaja je adekvatan položaj za vreme rada na računaru. Sedeti treba tako da stopala celom svojom površinom “leže” na podu, a kolena treba da su direktno iznad stopala (pod uglom od 90 stepeni ili nešto većim). Karlica treba da je lako zabačena, u ravni sa kolenima, ili malo iznad njih. Leđa moraju biti pravilno naslonjena, ramena opuštena, vrat relaksiran i oslonjen na kičmeni stub, a glava uspravna, tako da se njome može lako “balansirati”.
Tastatura treba da je postavljena iznad prepona, tako da ruke budu blizu tela, a podlaktice paralelne sa podlogom. Laktovi i ramena moraju biti pod uglom od 90 stepeni ili nešto većim. Miš treba da je sa strane tastature, i u istoj ravni sa njom. Navika određenog broja ljudi da miša postavljaju ispod nivoa tastature izuzetno je pogrešna! Monitor mora biti direktno ispred glave, a oči u visini ili nešto malo ispod gornje ivice ekrana. Monitor nikada ne treba postavljati tako da se vrat mora kriviti prilikom rada!
Još jedna značajna preventivna mera je doziranje rada. Ovo podrazumeva odgovarajući ritam rada i pauza, te odgovarajuće vežbe u pauzama. Preporučuju seblago razgibavanje, naročito leđa i ručnih zglobova, zatim kratka šetnja, boravak na otvorenom itd. Zdrav stil života (pravilna ishrana, redovan san, rekreacija, izbegavanje stresa), takođe su dobra prevencija oboljenja koja nastaju usled rada na kompjuteru.
Kako lečiti?
U blažim oblicima pomenutih oboljenja, najbolje je primeniti produženi odmor. Potrebno je staviti ruku u uzdignut, “antigravitacioni” položaj. Druga efikasna metoda je hlađenje bolnog mesta – ukoliko imate ovakve probleme, masirajte bolno mesto ledom, tri puta dnevno, po dvadesetak minuta.
Medikamentozno lečenje ovakvih bolova podrazumeva upotrebu tzv. nesteroidnih antiinflamatornih lekova (ibuprofen, diklofenak, naproksen, acetilsalicilat), koji smanjuju bol i saniraju upalu. U najekstremnijim slučajevima, primenjuje se i lokalna infiltracija kortikosterodinim rastvorima, koji imaju jak antizapaljenski (antiupalni) efekat.
Izbor tastature i miša
Iako se na prvi pogled možda i ne čini tako, skupe tastature i miševi, za koje proizvođači kažu da su posebnog, ergonomskog oblika, nisu čvrsta, univerzalna garancija za sprečavanje bolova. Daleko od toga da ih ne treba preporučiti, ali je činjenica da apsolutno svaka tastatura i miš nose rizike. Pravilnije je reći da su dobar miš i tastatura osnovni preduslov za praktikovanje drugih saveta za prevenciju, a to je pre svega pravilan položaj tela i ruku.
Takođe, ne postoje miš i tastatura koji univerzalno odgovaraju svakom čoveku. Na udobnost utiču mnogi subjektivni faktori, poput veličine šake, dužine prstiju, širine ramena itd. Zato ne dozvolite da vas neko drugi ubeđuje u to kakvi vam miš i tastatura odgovaraju, već uvek pokušajte da sami oprobate uređaje pre nego što ih kupite. Najvažnije je da su vama udobni.
Tzv. track-ball miševi mogu biti mnogo bolje rešenje od standardnih, ako možete da se naviknete na njih. U pitanju su uređaji kod kojih optički (ili laserski) senzor ne radi putem interakcije sa podlogom, već “prati” pokrete kugle koja se nalazi na gornjoj strani. Tako track-ball uređaji ne zahtevaju pokrete cele šake, već samo pomeranje dva ili tri prsta. Pritom se ne “klikće” kažiprstom, već najčešće palcem, što je dosta lakše.
Autor:
Prof. dr sc. med Branislav Antić
neurohirurg-specijalista za bol