Bol je neprijatni telesni i emocionalni osećaj koji nastaje usled postojećeg ili pretećeg oštećenja tkiva. Najčešći je znak oboljenja u medicini i glavni razlog zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru.
Bol može biti akutni i hronični.
Akutni bol nastaje kao simptom drugih oboljenja, kratkotrajan je i prolazi sa prestankom oboljenja koje ga izaziva. Ima zaštitnu ulogu, jer upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene reakcije organizma.
Hronični bol traje mesecima ili godinama, nema zaštitnu ulogu i predstavlja zasebno oboljenje. Značajno remeti kvalitet života i narušava radnu sposobnost. Hronični bol najčešće ima neuropatski karakter. Neuropatski bol nastaje usled oštećenja nervnog tkiva i karakteriše ga osećaj pečenja, paljenja, žarenja, probadanja… Veoma je jak, dugotrajan i težak za lečenje.
Za pravilno lečenje, neophodna je adekvatna procena bola, odnosno određivanje njegove vrste, jačine i drugih karakteristika. Osnovni princip u lečenju je da se počinje od jednostavnijih i bezbednijih pa postepeno, po potrebi, prelazi na složenije načine lečenja.
Prvi terapijski izbor je farmakološka terapija, odnosno upotreba lekova protiv bolova. Postoje tri osnovne grupe ovih lekova: neopiodni analgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (paracetamol, ibuprofen, diklofenak i drugi), opiodni analgetici (morfin i njegovi derivati) i adjuvanti lekovi (antiepileptici i antidepresivi), koji se prevashodno koriste za kontrolu neuropatskih bolova.
Od ključnog značaja za uspeh lečenja je pravilna procena bola (vrsta, jačina i druge karakteristike), na osnove čega se propisuje odgovarajuća farmakološka terapija (lek, doza, dužina uzimanja). Farmokološko lečenje hroničnog bola zahteva kontinuiranu saradnju između lekara i pacijenta u cilju praćenja, kako efikasnosti, tako i eventualnih neželjenih efekata terapije.
Ukoliko se bol ne može farmakološki kontrolisati, prelazi se na druge načine lečenja.
