prof.stefanovic@mts.rs, mob: +381 65 8800 441
Reumatologija

Zdrave kosti za zdrav život

Zdrave kosti za zdrav život

Kako očuvati zdrave kosti ?

Da bi naše kosti bile zdrave treba ulagati u njih tokom celog života.  Pre svega, neophodno je u potrebnim količinama unositi kalcijum i vitamin D. Kalcijum je mineral neophodan za normalnu „izgradnju“ koštanog tkiva. Dnevne potrebe su od 1000 do 1200 mg kalcijuma i to ako je moguće kroz ishranu namirnicama koje su bogate kalcijumom kao što su mleko i mlečni proizvodi, zeleno povrće, riba itd. Da bi se kalcijum iz creva resorbovao u krvotok i ugradio u kosti neophodan je vitamin D čiji se aktivan oblik sintetiše uzastopnim biohemijskim  raekcijama u koži, jetri i bubrezima. Za normalnu sintezu vitamina D najčešće  nije dovoljan samo unos putem hrane već  i redovno izlaganje sunčevim zracima a po potrebi i nadoknada putem različitih suplemenata vitamina D. U svakom slučaju za zdravlje naših kostiju neophodno je oko 1000 jedinica vitamina D dnevno. Redovna fizička aktivnost je takođe veoma značajna jer se  kosti  prilagođavaju zahtevima koji se nameću vežbanjem.

U kom periodu života se postiže najviša koštana masa?

Najveća koštana gustina i čvrstina se tokom života postiže oko dvadeset pete godine života a posle pedesetih  dolazi do postepenog gubitka i koštane mase i čvrstine kostiju. Na tzv. vrh koštane mase što predstavlja zalog za zdravlje naših kostiju u sredovečnosti i starosti, utiču nasledje, pol, rasa, ishrana i fizička aktivnost. Nasledni činoci imaju daleko najveći uticaj a mi nismo u mogućnosti da ih promenimo. Takodje treba istaći da vrh koštane mase je za 10 do 15% veći u muškaraca nego u žena a da žene posle pedesete godine značajno brže gube koštanu masu od muškaraca. Pravilnom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću najefikasnije možemo uticati na zdravlje naših kostiju a posebno u periodu detinjstva i adolescencije kada su najintenzivniji procesi njihove izgradnje.

Da li postoji prevencija za bolesti kostiju?

Najbolja prevencija za bolesti kostiju u bilo kome periodu života je dovoljan unos kalcijuma i vitamina D i redovna fizička aktivnost. Takodje treba istaći i da neke „štetne“ navika mogu ugroziti zdravlje naših kostiju a pre svih pušenje i prekomeran unos alkoholnih pića pa ih treba svesti na racionalnu meru. Neka oboljenja kao što su pojačano lučenje štitaste žleze i nadbubrega ako se ne leče pravovremenomogu značajno da oslabe naše kosti.  Takodje i prekomerna primena nekih lekova a pre svih glikokortikoida negativno utiču na naše kosti pa bi pod kontrolom lekara trebalo primeniti i odredjene lekove koje jačaju kosti.

Kakva je uloga kalcijuma u održavanju zdravlja kostiju?

Postoji verovanje da je život započeo u morskoj vodi, sredini bogatoj kalcijumom. Evolucija zivog sveta i premeštanje iz vodenog na kopneni način života zahtevala je adaptaciju organizama na okruženje siromašno ovim elementom. Zbog toga se kod viših sisara i čoveka razvijaju brojni homeostatski mehanizmi koji održavaju koncentraciju kalcijuma u krvi u u vrlo uskim granicama. Istovremeno, nije slučajno da je ovaj dvovalentni katjon ostao osnovni gradivni mineral neophodan za odvijanje mnogih fizioloških procesa (strukturna i metabolička uloga). Najvažnije uloge kalcijuma u organizmu su:

  • formiranje i održavanje čvrstine kostiju i zuba
  • prevencija gubitka koštanog tkiva  u osteoporozi
  • kontrola mišićne kontrakcije i relaksacije (sa Mg)
  • održavanje normalnog strčanog ritma
  • prenos nervnih impulsa
  • prenos informacija izmedju moždanih ćelija
  • kontrola osmoze i difuzije kroz ćelijsku membranu
  • prenos informacija unutar ćelije.

 

Prosečna količina kalcijuma u organizmu iznosi od 1000- 1200 g, od čega se 99% ugradjeno u kosti. Ostatak se nalazi u telesnim tečnostima intra i ekstracelularnog prostora. U plazmi se kalcijum nalazi u tri osnovna oblika: jonizovanom (oko 45%), vezanom za proteine plazme (oko 45%) i u kompleksu sa malim difuzibilnim ligandima: citrat, laktat, fosfat, bikarbonat i dr (oko 10%) Odrzavanje bilansa kalcijuma je vrlo kompleksan proces u koji su ukljucene kosti, creva i bubrezi. Parathormon (PTH), kalcitriol (1,25 (OH)2D3), i u manjoj meri kalcitonin i neki steroidni hormone (polni hormoni i glukokortikoidi) i dr. igraju direktnu ili indirektnu ulogu u odrzavanju koncentracije kalcijuma u plazmi. Nivo serumskog kalcijuma je vrlo precizno regulisan i nije podložan oscilacijama sa promenama u unosu. Kosti predstavljaju rezervoar i izvor kalcijuma što omogućuje  konstantnu koncentraciju u  krvi, mišićima i interćelijskim tečnostima.

Potrebe za kalcijumom zavise od starosti, pola i fiziološkog stanja i kreću se kod odraslih od 800-1500 mg/ dan. Jedini način da organizam nadoknadi izgubljeni kalcijum je unošenje hranom. Nakon 40 god. Gubitak koštane mase  je veći od izgradnje (0,3-0,5% godišnje). Potom sledi faza ubrzanog gubitka koštne mase, posebno kod žena u menopauzi sa stopom od 2-5% godišnje (u periodu od desetak godina), da bi se u senijumu stopa gubitka opet smanjila na prvobitni nivo. Tokom senijuma žene izgube od 30-50% trabekularne i 25-30% kortikalne kosti, dok je gubitak kod muškaraca oko tri puta manji. Prevencija je značajnija od lečenja jer se nikad ne može uspostaviti normalna arhitektura kostiju. U prevenciji je najvažniji optimalni unos kalcijuma i drugih nutritijenata u dečijem i adolescentnom periodu u cilju postizanja maksimalne gustine koštanog tkiva, dok u posmenopauzalnom periodu pored adekvatnog higijensko-dijetetskog režima koji uključuje i povećanje fizičke aktivnosti u obzir dolazi suplementacija, uključujući hormonsku i medikamentoznu.

 

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *